Jedinstvena Botanička bašta Gimnazije “Svetozar Marković” krije u sebi preko 100 vrsta biljaka sa svih kontinenata

Jedinstvena Botanička bašta Gimnazije “Svetozar Marković” krije u sebi preko 100 vrsta biljaka sa svih kontinenata

 Niške Vesti

Sekvoja, katalpa, duglazija, američka srebrna jela, američka srebrna smrča, Vajmutov bor mogu da se vide u Americi jer je ovaj kontinent njihov “dom”, ali mogu se videti i u Nišu u jedninstvenoj Botaničkoj bašti Gimnazije “Svetozar Marković”.

Bašta koja se prostire na površini od 1 700 kvadrata u sebi krije i atlanski keder iz Afrike, ali i drvo ginka, japansku trešnju, japansku kriptomeriju, himalajski keder, kinesku magnoliju, bambusovu trsku i mnoge druge vrste koje potiču iz Azije.

Ova jedinstvena botanička bašta formirana je pre 40 godina. Generacije učenika su negovale i podmlađivale biljke u bašti u kojoj su proveli najlepše trenutke svog srednjoškolskog obrazovanja. Da je se svi rado sećaju potkrepljuje i podatak da je jedna od klupa dar njihovog bivšeg učenika specijalizovanog matematičkog odeljenja Vladimira Brankova. Klupu je od svojih drugova dobio kao svadbeni poklon, a on je ostavio budućim generacijama ove gimnazije. Tatjana Ognjanović je profesor biologije, ali je i bivši učenik ove škole koja je i sama učetvovala kao đak u formiranju bašte.

Savet Gimnazije je 1982. godine doneo odluku da se otpočne ograđivanje prostora za buduću botaničku baštu. Idejno rešenje za baštu dao je profesor biologije Bogoljub Spasojević po kome bašta sada nosi ime. Sećam se da smo svi učestvovali u njenom formiranju. Učenici su posebno uživali u tome, a radili smo i subotom i nedeljom. Nije nam bilo teško a danas su to najlepše uspomene koje smo poneli sa sobom”, kaže Tatjana Ognjanović.

Bašta se sastoji od osam rondela u kojima su specifične grupacije biljaka. Kada je bašta formirana zasađeno je oko 100 vrsta i varijeteta biljaka iz našeg podneblja i sa drugih kontinenata. Posebnu osobenost bašte predstavljaju proređene i ugrožene vrste biljaka. Neprocenljivo bogatstvo bašte, koje najviše leži na višegodišnjem trudu i brizi profesora Spasojevića, aktiva biologa škole i sekcije Mladih biologa, zasniva se na retkim i unikatnim primercima rastinja iz pojedinih zemalja i kontinenata.


“Posebno se ponosimo bademovim drvetom koje prvo procveta i čiji cvetovi ulepšaju baštu još krajem februara. Tu je drvo ginka sa kojim se najviše hvalimo. Ovo drvo se koristi u različitim medicinskim terapijama, a dobro je i za naše učenike kada pripremaju ispite jer pospešuje memoriju.To drvo je živi fosil i zato je toliko i interesantan, a staro je više hiljada godina i njegov areal je Kina”, objašnjava Tatjana Ognjanović.

Iz Južne Evrope i Balkana tu su Pančićeva omorika i zeleniče, endemorelikti Balkana , božikovina, šimšir, ariš, visoka jela, evropska tisa, tamariks i druge.

“U bašti se nalaze i dve učionice pod vedrim nebom, kao i klupe za odmor. Tu se održavaju časovi redovne nastave, a nalaze se i inspiracije za mnoge istraživačke radove učenika. Bašta je pružila neslućene mogućnosti, te su mnogobrojni učenici osvajali prva mesta na Republičkim i Saveznim takmičenjima iz biologije radeći upravo na ovom prostoru”, objašnjava Tatjana Ognjanović.

Zahvaljujući Botaničkoj bašti, Savezno ministarstvo za životnu sredinu, povodom Svetskog dana životne sredine, 1994.godine dodelilo je školi Povelju, jednu od najznačajnijih nagrada među mnogobrojnim značajnim nagradama koje je Gimnazija dobila u svojoj istoriji. Povelja se, kako u tekstu stoji, dodeljuje „za iskazanu dobru volju, plemenit i vredan trud uložen za dobrobit i kvalitet života sadašnjih i budućih pokolenja svog naroda, u akciji oplemenjivanja i uređivanja prostora Jugoslavije“.

Bašta je tako potvrdila svoj višestruki značaj. Tu je nepresušni izvor materijala za nastavu biologije. Ogromne su vrednosti i sa ekološkog aspekta. Povećana je produkcija kiseonika, povećana apsorpcija ugljen dioksida, smanjena količina mehaničkih čestica u vazduhu, poboljšana mikroklima okoline. To potvrđuje i pojava određenih vrsta lišajeva, koji su indikatori čistog vazduha.

“Iskreno se nadam da vrata naše bašte otvorimo za učenike svih niških škola i tako utičemo kod mladih na podizanju ekološke svesti”, zaključuje profesorka Tatjana Ognjanović.

Kada se začuje školsko zvono koje najavljuje veliki odmor bašta oživi od graje đaka. Vole tu da provode vreme pre i posle časova posebno tokom letnjih meseci kada ih od sunca štiti američka sekvoja.

“Bašta je za mene ali i moje drugove posebno mesto i ponosimo se time da je ona u dvorištu naše škole.Često ovde imamo časove, osebno iz biologije. Lepo nam je kada dođemo ovde”, kaže učenica drugog razreda Iva Dudić.

Kada učenici nisu na času oni su ovde, tu se družimo, pričamo, ponekad radimo zadatke, ne retko učimo, dodaje njen drug iz razreda.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *