Izmene Zakona o ličnoj karti: Strahuju i stanodavci i podstanari

Izmene Zakona o ličnoj karti: Strahuju i stanodavci i podstanari

Izvor: Niški portal 

Usvajanjem izmena Zakona o ličnoj karti, prijava prebivališta postala je stavka koja se mora uneti u ovaj dokument.

Do sada su u kategoriji “bitan podatak” bili ime, prezime, pol, datum, mesto rođenja i jedinstveni matični broj građana, a sada je to i adresa prebivališta. Ova novina unela je nemir među stanodavcima, ali i među podstanarima u Srbiji. Kako prenosi Euronews Srbija, prvi strahuju da će biti na meti Poreske uprave, jer će inspektori imati transparentnije podatke o stanovima u kojima ne žive vlasnici, dok podstanari brinu zbog potencijalnog povećanja kirija, koje bi moglo da se desi ukoliko stanodavci budu primorani da plaćaju porez.

U Poreskoj upravi kažu da ovaj porez trenutno plaća samo 1.717 građana koji izdaju nepokretnosti. S druge strane, prema poslednjem popisu iz 2011. godine čak 122.530 ljudi se izjasnilo da živi u tuđim stanovima i da plaćaju zakup, dok je još 136.949 navelo da živi u nekretninama koje pripadaju njihovim rođacima.

Predsednik Udruženja stanodavaca Srbije Dragan Cvjetićanin kaže da porez nije jedini razlog zbog kojeg stanodavci ne žele da prijave podstanare, već da to ne rade i iz straha od eventulanih dugova koji bi mogli pasti na njihov teret.
 
“Mnoge od nas je skupo koštalo što smo prijavljivali stanare na adresu rentirane nekretnine. Lično sam imao dve situacije, jer su izvršitelji došli da plene moju imovinu za dug koji je za kozmetičke proizvode napravila stanarka. A dolazili su i zbog rata za kredit koje jedan nije plaćao. Ja sam dokazao da to nisu moji dugovi, ali sve me je to koštalo i živaca i vremena”, tvrdi Cvjetićanin.
 
Predstavnik stanodavaca kaže da postoji prigovor trećeg lica i da je on, na kraju, posle žalbi, uspeo da se izbori da ne plati tuđi dug, kao i još neki stanodavci koji su mu se javljali, ali upozorava da će takvih primera ubuduće biti mnogo više zbog obaveznog upisa mesta prebivališta u ličnu kartu.
 
On za Euronews Srbija kaže i da su, iako je opšti utisak u javnosti da zarađuju mnogo novca, oni koji rentiraju nekretnine ustvari nezaštićeni i da su neretko na gubitku, jer ne mogu da se izbore sa nesavesnim podstanarima.
 
“Najveći problem je što ne plaćaju račune, a s obzirom koliki su ti troškovi dovoljno je da preskoče samo jedan mesec i da se nakupi ozbiljna suma. Čak 90 odsto svih poziva koje dobijamo se odnosi na problem da ne mogu da izbace podstanare koji ne plaćaju ni kiriju, ni komunalije. Čak su u gorem položaju oni koji imaju sklopljen ugovor o iznajmljivanju, jer onda moraju da poštuju rok od 90 dana da bi nekog ko im ne plaća izbacili iz stana. U međuvremenu se dodatno nagomilaju dugovi”, navodi Cvjetićanin.

U Komori javnih izvršitelja za Euronews Srbija kažu da činjenica da je podstanar prijavljen na adresi stanodavca ne znači sama po sebi da će potraživanje poverioca namiriti oduzimanjem stvari koje pripadaju stanodavcu. Ipak, generalni sekretar Komore Magdalena Novaković ističe da je važno da vlasnik stana i podstanar zaključe ugovor o zakupu sa konstatacijom da li se stan izdaje prazan ili ne, uz navođenje stvari koje pripadaju vlasniku nekretnine i da ugovor obavezno overe kod javnog beležnika.
 
“Sa takvim ugovorom, u slučaju da dođe do popisa pokretnih stvari u stanu jednostavnije će se dokazati vlasništvo popisanih stvari. Zakon o izvršenju i obezbeđenju daje osnov izvršitelju da napravi popis pokretnih stvari u stanu u kojem dužnik, a u ovom slučaju podstanar živi. Ukoliko je vlasnik stana i vlasnik stvari u njemu, on kao treće lice u izvršnom postupku ima mogućnost da podnese prigovor kojim će tražiti da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu i da priloži dokaze o tom svom pravu. I tokom samog popisa stanodavac kao treće lice može da stavi primedbu da na određenim stvarima ima prava koja sprečavaju izvršenje”, objašnjava Magdalena Novaković.
 
Poreska uprava pokušala je pre nekoliko godina da uđe u trag stanodavcima pozivajući građane da preko Poreskog alarma prijave one koji ne plaćaju porez, ali od uvođenja ove aplikacije u avgustu 2015. stiglo je samo 2.015 prijava koje se odnose na izdavanje nepokretnosti. Stopa poreza je 20 odsto, a kazna je od 5.000 do 150.000 dinara. Ako visina utajenog poreza prelazi 150.000 dinara, moguće su i kazne zatvora.
 
“Meni je potpuno nebitno da li vlasnik stana plaća porez ili ne, ali ne bih volela da mi podigne kiriju, pa da ja plaćam taj porez umesto njega. Važno mi je da me prijavi na adresi na kojoj živim. Sa trenutnim stanodavcem nemam problem, jer me je prijavio, ali ranije se dešavalo da obećaju, ali da posle to ne žele da urade”,
 priča Ana koja iznajmljuje stan na beogradskoj Zvezdari.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *