Zgrada u kojoj su čuvana blaga

 Vladimir Jovanović

Zgradu današnjeg muzeja u ulici Nikole Pašića broj 59 gradili su u periodu od 1893. do 1894. godine nepoznati autori. Ovaj ugaoni objekat sa glavnim frontom prema Pašićevoj ulici i dosta kraćim prema ulici Borivoja Gojkovića izgradjena je za potrebe jedne od prvih akcionarskih banaka u Nišu. Zato i ne čudi da je zgrada rađena bogato, po uzoru na ondašnje evropskog graditeljstvo, kao mešavina istorijskih stilova u duhu ekliptike sa elementima klasicizma renesanse i baroka.

„Niška zadruga za međusobno pomaganje i štednju“ osnovana 1888. godine samo nekoliko godina posle oslobođenja od Turaka i nekoliko godina pre izgradnje svoje zgrade. U Nišu se krajem 19. veka sve više oseća evropski duh i naš grad tih godina prerasta u jedan pravi moderan evropski grad. Sa dolaskom železnice, počinje i razvoj industrije i trgovine, a mnogi sitni zemljoposednici trgovci, zanatlije lagano postaju krupni kapitalisti. Kako bi mogli da uveličavaju svoj kapital mnogi od njih su se zaduživali kod zelenaša i padali u nepotrebne dugove. Da bi to sprečila država je 1881. godine otvorila prvu državnu štedionicu u Nišu. Međutim preduzetnici koji su stekli neki kapital krenuli su da ga udružuju i povećavaju kroz svoje privatne banke. „Niška zadruga za kredit i međusobno pomaganje“ davala je novac za otvaranje firmi i proširenje proizvodnje. Konkretno ova zadruga je otvorila jednu ciglanu u Nišu, a takođe Andrejević u svom delu Spomenici Niša navodi da je zajedno sa Vladom Dimitrijevićem obućarem iz Niša uložila novac u industriji obuće. Zadruga je u ovoj zgradi boravila sve do početka Drugog svetskog rata.

Ono što je interesantno da se između dva svetska rata u narodu nazivala „radikalska zadruga“, verovatno zato što su u Upravnom odboru većinom sedeli radikalski prvaci. Posle završetka Drugog svetskog rata zgrada je zajedno sa zadrugom nacionalizovana i njoj je osnovana „Gradska štedionica“, kao prva posleratna bankarska ustanova u Nišu. Tako je bilo sve do 1948. kada prerasta u „Komunalnu banku“, a raznim izmenama zakona i uredbi o 1963. godine „Komunalna banka“ prerasta u „Komunalnu banku sreza niškog“, a kasnije i u „Nišku banku“ koja je bila deo „Beogradske banke“. „Komunalna banka“ je za svoje potrebe izvršila adaptacije u izgradnji objekta pre svega u zadnjem delu i prilagodila je svojim potrebama.Tom prilikom je dosta od fasadne plastike uništeno i izgubljeno tako da je ona vraćena tek prilikom restauracije fasade negde sredinom devedesetih godina pod rukovodstvom arhitekte Mikija Vojinovića.

Nakon 70-ih godina zgrada više nije u funkciji bankarstva. Odlukom gradskih vlasti zgrada je 1964. dodeljena „Narodnom muzeju“ u koju se on uselio naredne godine. Kako je ovako koncipirana zgrada bila neadekvatna i nefunkcionalna prostorno muzejskim potrebama, uprava muzeja 70-ih godina pokušava da izvrši adaptaciju i dogradnju sprata. Od toga se odustalo zbog plitkih temelja i visoke cene predviđenih radova.

Isto tako prilikom planiranja izgradnje tržnog poslovnog centra Kalča razmišljalo se da zgrada dobije novu namenu i da bude jedna ekskluzivna gradska kafana( verovatno pod utiskom kafane Sinđelić od preko puta), sa dogradnjom sprata i potkrovlja. U tu svrhu rađeni su neki idejni projekti ali se na svu sreću i od toga odustalo.

Muzej je ostao u toj zgradi do danas. 2006. godine ona doživela jednu novu adaptaciju prema projektu arhitekte Saše Kekovića, i tada je uređena i sala namenski za izložbene postavke i u njoj je smeštena zbirka Arheološka blago Niša koja reprezentuje naše kulturno-istorijsko nasleđe. Zato je danas i poznata kao arheološka sala „Narodnog muzeja“ u Nišu.

Zbog arhitektonskih vrednosti sredinom 60-ih godina prošlog veka, komisija republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture koju je predvodio poznati srpski arhitekta i akademik profesor Branislav Kojić registrovala je ovu zgradu kao vredan spomenik arhitekture. Međutim do dan danas nažalost taj predlog još nije formalizovan i nije došlo do zvaničnog proglašenja.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *