КЊИЖЕВНА НАГРАДА „БРАНКО МИЉКОВИЋ“ 2021.

КЊИЖЕВНА НАГРАДА „БРАНКО МИЉКОВИЋ“ 2021.

Саопштење за јавност

Жири за доделу награде „Бранко Миљковић“ у саставу Горан Максимовић, председник и Драган Бошковић и Војислав Карановић, чланови, на завршној седници одржаној 14.05.2021. године једногласно је донео

ОДЛУКУ

да се Владимиру Копицлу додели награда „Бранко Миљковић“ за књигу песама „Удаљени бубњеви“ у издању Културног центра Новог Сада.

Образложење

Жири је имао сложен задатак да се определи за најбољу књигу песничке продукције претходне године (на конкурс је пристигло око 120 песничких књига а жири је имао и увид у целокупну продукцију у 2020. години) и једногласно је донео одлуку да награда „Бранко Миљковић“ за 2020. годину буде додељена Владимиру Копицлу за збирку песама „Удаљени бубњеви“, у издању Културног центра Новог Сада.

На трагу Миљковићеве модернизацијске матрице савремене српске поезије, песништво Владимира Копицла одлази поетички корак даље. „Удаљени бубњеви“ представљају артикулацију, у савременом свету све удаљенијег звука бића поезије. И то поезије која изнова проналази себе у игри са културолошким и „дневним“ стереотипима, и израженом сарказму према популарној култури. Поигравање, дакле, знаковима, значењима, иронија и хумор одређују идентитет Копицлове поезије и његов препознатљив стилски поступак којима је обележио свој песнички глас и глас савременог српског певања.

Награду додељује Град Ниш, финансијски је подржава Министарство културе Републике Србије, а организатор доделе је Нишки културни центар.

Награда се састоји од повеље, статуете и новчаног износа. Награда ће свечано бити уручена током јуна 2021. године.

Ниш, 15. мај 2021.

Биографија добитника

Владимир Копицл рођен је1949. године. Завршио је студије књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду.

Објавио је књиге поезије “Аер” (Матица српска, 1978), “Парафразе пута” (Матица српска, 1980), “Гладни лавови” (Књижевна заједница Новог Сада, 1985), “Вапаји & конструкције” (Матица српска, 1986), “Питање позе” (Матица српска, 1992), “Приказе” – нове и изабране кратке песме (Матица српска, 1995), “Клисурине” (Народна књига, 2002), “Песме смрти и разоноде” – изабране и нове песме (Orpheus, 2002), “Смернице” (Библиотека “Светозар Марковић”, 2006), “Промашаји” (Народна библиотека “Стефан Првовенчани”, Едиција Повеља, 2008), “Совин избор” – нове и изабране песме (Градска библиотека “Владислав Петковић Дис”, 2008), “27 песама: тенкови & луне” (КЦНС, 2011), “Несвршено” (двојезично издање, Матица македонска/ Арка, 2011), “Туфне” – изабране песме (Народна библиотека Србије и Задужбина “Десанка Максимовић”, 2013), “H&Q” (Архипелаг, 2013), “Формат звери” (Архипелаг, 2015), “Сзурдукок” (Форум, 2019), “Удаљени бубњеви” (КЦНС, 2020).

Књиге есеја: “Механички патак, дигитална патка” (Народна књига, 2003), “Призори из невидљивог” (Народна књига, 2006), “Уметност и пропаст” (Футура публикације, 2018).

Роман: “Пурпурна декада” (Дерета, 2020).

Приредио је и превео више зборника и антологија: “Тело уметника као субјект и објект уметности” (Трибина младих, 1972 – са Аном Раковић), “Трип – водич кроз савремену америчку поезију” (Народна књига, 1983 – са Владиславом Бајцем), “Нови песнички поредак” – антологија новије америчке поезије (Октоих, 2001 – са Дубравком Ђурић) , “Врата панике” – тело, друштво и уметност у мрежи технолошке дереализације (Orpheus, 2005), “Миленијумски цитати” (Orpheus, 2005), “Техноскептицизам” (Orpheus, 2007) итд.

Добио је Бранкову награду за прву књигу песама (1979), Стеријину награду за позоришну критику (1989), Награду ДКВ за књигу године (2003), награду “Стеван Пешић” (2003), награду ИСТОК-ЗАПАД (2006), Дисову награду за песнички опус (2008), награду “Десанка Максимовић” за песничко дело и допринос развоју српске поезије (2012), награду “Ramonda Serbica” за целокупно дело и допринос књижевности и култури (2017) и награду “Димитрије Митриновић” за роман “Пурпурна декада” и изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности (2021).

О његовом књижевном и уметничком раду објављене су монографска издања: “Владимир Копицл:Ништа још није овде али неки облик већ може да му одговара” (Музеј савремене уметности Војводине, Нови Сад, 2007, приредио Небојша Миленковић), “Најбољи свет – Владимир Копицл, добитник Дисове награде” (Градска библиотека “Владислав Петковић Дис”, Чачак, 2008, приредила мр Маријана Матовић) као и зборник радова “Поезија Владимира Копицла” (Задужбина Десанка Максимовић, Београд, 2014, приредила Мирјана Станишић).

Превођен, заступљен итд.

Живи у Новом Саду.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *