ГЕНЕРАЛ ЛАЗАРЕВИЋ ОТКРИО ВЕЛИКУ ТАЈНУ: Шиптаре смо могли да сатерамо у море, али се Милошевић уплашио

ГЕНЕРАЛ ЛАЗАРЕВИЋ ОТКРИО ВЕЛИКУ ТАЈНУ: Шиптаре смо могли да сатерамо у море, али се Милошевић уплашио

Ратни командант Приштинског корпуса Треће армије Војске Југославије генерал Владимир Лазаревић каже да је ВЈ била толико моћна да је 1999. могла шиптарске терористе и њихове помагаче да прегази све до Тиране и сатера у Јадранско море.

– Били смо довољно јаки да војно издржимо сваки копнени напад и покушај продора на територију Косова и Метохије. Да се није умешао НАТО са интензивираним нападима на територију Србије у којим је страдало цивилно становништво (према неким проценама било је чак 4.000 цивилних жртава), војска би без проблема продрла на територију Албаније. Међутим, Слободан Милошевић се уплашио – сведочи један од хероја одбране отаџбине.

Страх од тепих бомби

Наиме, тадашњи председник, како каже Лазаревић, проценио је да би копнена агресија била превише за малу Србију.

– Речено му је да Трећа армија може да спречи било какав продор у наше просторе, али председник Милошевић је рекао да Србија не може даље. Страховао је од такозваног тепих бомбардовања српских градова, односно неселективног засипања стамбених зграда, што би проузроковало страховите последице по цивиле. Узалуд смо га убеђивали да војнички можемо да издржимо и да чак кренемо у контранапад. Да смо били у праву, потврдило се пре неколико месеци, када је један италијански официр изјавио да су НАТО војници кренули да беже главом без обзира када су видели наша два тенка која су изашла на Проклетије. Мислили су да ћемо кренути преко Албаније и протерати их до Јадранског мора – сведочи Лазаревић.

Он подсећа да је Трећа армија више од 70 дана била под ударом, што с копна, што из ваздуха.

– Чак 80.000 бораца Приштинског корпуса бранило је територију Косова и Метохије, коју је агресор хтео да запоседне и на њој створи нову државу, а због чега је концентрисао трупе у Албанији и Македонији. Циљ је био да победоносно умарширају, заузму Косово и приморају Србију на капитулацију. То сведоче и њихови плански документи, према којима су прорачуни били да за четири-пет дана заузму КиМ – наводи генерал.

Заслужни за резолуцију

Међутим, планови агресора нису ни изблиза реални јер су потценили јачину наше војске, која је јуначки бранила границу.

– Почетком априла почела је прва копнена офанзива у Европи после Другог светског рата, али јаке терористичке снаге које је артиљеријом подржала регуларна албанска војска, као и НАТО ваздушним нападима, нису успеле да продру и пресеку наше линије комуникације – наводи саговорник.

Напомиње да је Алијанса допринела да шиптарски терористи буду потпуно потиснути с наше територије.

– Величанствена војничка одбрана наше територије приморала је агресора да почетком јуна затражи примирје, а потом је уследио Кумановски споразум и крај бомбардовања. Без тога не би било ни Резолуције 1244, која је данас једини гарант да је Косово и даље српско – констатује Лазаревић.

„Жуте убице“

НАТО је током бомбардовања Србије лансирао укупно 1.300 крстарећих ракета и изручио 37.000 забрањених касетних бомби. Само од тих „жутих убица“ страдало је око 200 људи, а од завршетка НАТО бомбардовања до 2006. на територији Србије и Црне Горе од заосталих бомби још шест, док је 12 рањено.

Операција „Конвој“ шокирала НАТО

Један од кључних разлога због чега је НАТО одустао од копнене инвазије јесте и тајна операција „Конвој“, када је за само четири дана на Космет пребачена 252. оклопна бригада, најубојитија јединица Војске Југославије. Упркос надгледању из сателита и авакса, српски официри извели су прави подвиг.

Официри НАТО који су надгледали повлачење Војске Југославије с Космета после потписивања Кумановског споразума били су шокирани када су видели колону тенкова у савршеном поретку да се креће преко административне линије.

– Требало је за кратко време планирати пребацивање бригаде. Да бисмо избегли сваки ризик, одлучили смо се да дужина композиције возова буде толика да могу да се склоне у тунеле. Укрцавање и искрцавање такође су биле тачке на том путу којима је ваљало обратити нарочиту пажњу – испричао је Младен Божић, одговорни за организацију пребацивања тенкова и остале ратне технике, чија је укупна дужина била чак 60 километара.

intermagazin.rs, Српски Телеграф

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *